Avantura u Belogradčiku / Bajkoviti Rtanj

Vrelo Mirovštice

Mirovska reka ili Mirovštica nastaje od snažnog karstnog vrela (Mirovsko vrelo) i vode  Rašinačke reke koja predstavlja jednu od ponornica. Dužina toka Rašinačke reke od  izvorišta (Rašinac prevoj – neposredno iznad naselja Rtanj) do ponora u području Čuke  (kod kote 466) iznosi 4,6 km, dok se ovom dužinom pruža i rased regionalnog tipa. 

Mirovska reka se uliva u Crni Timok i spada u jednu od najčistijih reka u Srbiji. Bogata  je pastrmkom zbog čega privlači veliki broj pecaroša. U blizini izvorišta njen tok  karakteriše veliki broj brzaka i nekoliko manjih vodopada. Oko izvorišta postoji i  nekoliko klupa sa nadstrešnicom kao i drugih inventara za odmor, što čitav potez oko  reke čini idealnim mestom za šetnju i odmor. U okviru raznolike turističke ponude,  pojedini smeštajni objekti nude i organizovane obroke na izvorištu Mirovštice, aktivnost  koja bi lako mogla biti uključena u prekogranične pakete.

Umetnička galerija

Umetnička galerija u Belogradčiku otvorena je krajem osamdesetih godina dvadesetog  veka. Poseduje dve sale, od kojih je jedna za stalnu izložbu, a u drugoj se povremeno  menjaju ekspozicije gostujućim izložbama umetnika, majstora narodnih i umetničkih  zanata. Umetnički fond obuhvata preko 180 slika i grafika. Ovde možete videti originalne  radove Vladimira Dimitrova – Majstora, Stojana Veneva, Ivana Hristova, Anete  Dragušan, Georgija Petrova i Bagita Bapiševa. U salama galerije održavaju se susreti sa  umetnicima, likovnim kritičarima i drugim ljubiteljima umetnosti.

Istorijski i prirodnjački muzej

Oba muzeja su smeštena u podnožju Belogradčiških stena, što ih čini lako uklopivim u  turističke programe. Posete muzejima su prilagođene posetiocima svih uzrasta, te ih je  moguće uvrstiti u sve vrste programa, bez obzira na to da li su ciljna grupa porodice, deca  (ekskurzije) ili avanturistički orijentisani posetioci. 

Istorijski muzej je podignut 1810 godine. Izložba u muzeju obuhvata 6.000 predmeta  koji predstavljaju kulturno nasleđe renesanse i perioda otomanske vladavine, kao i razvoj  zanatstva u Bugarskoj, uključujući. U istorijskom smislu, najveći deo postavke je fokusiran  na period srpsko-bugarske ratove, a muzej takođe poseduje  bogatu zbirku novca i ikona. Osim istorijskog, muzej predstavlja i tradicionalne  etnografske motive, poput načina odevanja i nakita. U dvorištu se nalaze drevni  nadgrobni spomenici.  

U blizini istorijskog nalazi se i prirodnjačko naučni muzej koji posetiocima nudi priliku  da vide preko 3000 eksponata flore i faune sa teritorije severozapadne Bugarske.  Predavanja tokom vođenih tura su prilagođena za sve uzraste. Muzej izlaže retke i ugrožene vrste koje su navedene u Crvenoj  knjizi Bugarske.

Rabiško jezero

Rabiško jezero je najveće kopneno jezero u Bugarskoj čija je najveća izmerena dubina  između 10-15 metara. Nalazi se na двадесет šest kilometara severozapadno od  Belogradčika, između sela Rabiša i Tolovica, u blizini pećine Magura. Nastalo je retkom  prirodnom anomalijom tektonskog porekla, koja je rasedanjem podzemnih slojeva  formirala lokalnu dolinu čije je dno naknadno ispunjeno vodom.  Idealno je za različite vrste aktivnog turizma poput kajakašenja,  plivanje, šetnje i vožnju bicikla po okolnim stazama. Posebno je idealno za pecanje, jer je  izuzetno bogato različitim vrstama ribe, među kojima su najčešće šaran, amur i som. Za  jezero se vezuje veliki broj lokalnih priča i legendi.

Pećina Veneca

Pećina Veneca se nalazi 12 kilometara od Belogradčika, u lesu Orešec, u  severozapadnom delu Stare planine7. Iako je otkrivena 1970. godine, proučena je,  mapirana i otvorena za posetioce tek 2015. Za sada je otkriveno pet dvorana, dok ukupna  dužina hodnika iznosi 200 metara. Za razliku od pećine Magura, koja je lako pristupačna  i zahteva manju fizičku veštinu, pećina Veneca se ipak preporučuje fizički  pripremljenijim turistima. S obizrom da je u pećini veliki stepen vlažnosti (90%),  stepenice i gelenderi su vrlo klizavi, te je neophodno neprestano voditi računa o kretanju.  Ulazak u podzemni deo pećine je kroz vrlo uzak otvor, što dodatno zahteva spretnost  posetilaca. Osim spektakularnih stalaktita i stalagnita, pećina poseduje najveći stalakton.  Ova formacija od oniksa je dugačka čak 25 metara. Pećina ne radi ponedeljkom, dok je  ostalim danima otvorena za posetu od 9-17 časova.

Pećina Magura

Zajedno sa Belogradčiškim stenama i tvrđavom, pećina Magura predstavlja jednu od  najvažnijih turističkih i speleoloških atrakcija u Bugarskoj6. Smeštena je na 25 kilometara  od Belogradčika, u blizini još jedne prirodne znamenitosti, Rabiškog jezera. Procenjuje se da je pećina  stara 15 miliona godina. Dužina pećine iznosi 2,5 kilometara. Glavni deo pećine je  podeljen u šest komora, unutar kojih turisti mogu da uživaju u pogledu na impozantne  pećinske ukrase, stalaktite i stalagnite kao i najvažniji aspekt pećine – praistorijske crteže  koje su slični onima u Medveđoj pećini u Italiji i predstavljaju najvažnija umetnička dela  evropskog kasnog paleolita. Na motivima su najčešće prikazani motivi verskih  ceremonija, plesa, lova i božanstava koji su jedinstveni na čitavom Balkanskom  poluostrvu, ali osim prikaza društvenog života praistorijskih zajednica, pojedini crteži su  u potpunosti geometrijskog tipa. Među najznačajnijima se je praistorijski kalendar.  Pećina je do 1993. Обилазак пећине је могућ само уз водича.  Veliki broj agencija  kako u Srbiji, tako i u Bugarskoj kao sastavni deo programa u svojim jednodnevnim  paketima nudi ovu atrakciju. Vinarija Magura u svojoj ponudi ima vinsku degustaciju  koja se organizuje u jednoj od hala pećine poznatoj pod imenom ”Hala šišmiša”.

Stene i Tvrđava Belogradčik

Belogradčiške stene izdižu se u gradu Belogradčik, na severozapadu Bugarske i  predstavljaju jednu od najvećih prekograničnih atrakcija na tromeđi Srbije, Bugarske i  Rumunije. Sastavni su deo padina Stare planine и простиру се око 30 км у дужину и од 3-5 км у ширину. Деле се у неколико група, у близини неколико села, као што су: Фалковец, Боровица, Дабравка итд. Централна група стена простире се до града Белоградчика, где се налазе стене: Богородица, Монаси, Коњаник, Ученица, Дервиш, Медвед, Адам и Ева, Хајдут Велко, Замак, Лав и бројне камене фигуре око тврђаве, проглашене природним знаменитостима.

Белоградчичка тврђава, смештена између јединствених облика белоградчичких стена, чини ову атракцију још привлачнијом. Тврђава се налази на 610 м надморске висине. висина и простире се на површини од 10.200 м2. Витка силуета Белоградчичке тврђаве величанствено се уклапа у простор окружен стенским масивима црвенкасте боје који се уздижу изнад Белоградчика. Са највишег дела се пружа јединствен поглед. На југу поглед милује наборани гребен Старе планине, на западу га привлаче оштре бакарне планине и Карпати. Тврђава је подигнута у 1. – 3. веку нове ере. као мала тврђава-сковиште. Почетком 7. века н.е била укључена у византијски систем утврђења, а касније и у систем утврђења владара Прве бугарске државе. За време видинског краља Ивана Срацимира у 14. веку је ојачана и проширена. 1396. године, Белоградску тврђаву су заузели Османлије и делимично уништили. Потпуна реконструкција и проширење започета је 1805. године, а завршена је 1837. године, формирајући три тврђавска дворишта са три портала, чврсто утврђена масивним гвозденим вратима. Данас Белоградска тврђава има статус националног споменика културе. У туристичком смислу, Белоградчичке стене и Белоградчичка тврђава су неизменљиви део туристичке понуде агенција намењених викенд турама, као и међународним крузерима који пристају у Видину. Број туриста и, сходно томе, његова популарност се сваке године стално повећава. У том смислу, Белоградчичке стене и тврђава представљају основу регионалне туристичке понуде и као такве треба да буду укључене у програм прекограничних аранжмана који ће повезати Белоградчик са Болевцем.

Manastir Lapušnja

U podnožju planine Rtanj, između sela Krivi Vir i Lukovo, nalazi se važno kulturno-istorijsko  i duhovno zdanje – nanastir Lapušnja. Manastir je podignut početkom XVI veka,  najverovatnije na mestu gde je prethodno već postojala crkva. Manastirska crkva je posvećena  svetom Nikoli, a od živopisa delimično je sačuvana ktitorska kompozicija na kojoj se vide  osnivači manastira – vojvoda Radul i knez Bogoje. Danas je crkva u jako lošem stanju, ali se  svake godine 22. maja slavi hramovna slava – Prenos moštiju svetog oca Nikolaja  Čudotvorca, kada se lokalni meštani okupljaju i zajedno sa starešinom hrama lome kolač i  mole za obnovu manastira. Manastir Lapušnja je spomenik kulture od velikog značaja i nalazi  se pod zaštitom Republike Srbije.

Manastir Krepičevac i Radovanska reka

Manastir Krepičevac se nalazi na putu koji od boljevačke strane Rtnja vodi prema  Jablanici. Udaljen je 12 kilometara od sela Boljevac. Manastir posvećen Uspenju  Presvete Bogorodice datira sa kraja 14. i početka 15. veka. Na severnom zidu priprate, u  prvoj zoni, sačuvana je jedna od najkasnijih srednjevekovnih ktitorskih kompozicija u  Srbiji. Na njoj su prikazani ktitor, župan Georgije i njegova žena Zora. Do manastira se  dolazi neasfaltiranim, zemljanim putem. 

U blizini manastira Krepičevac se nalazi i Radovanska reka, najvažnija pritoka Crnog  Timoka. Kao i Mirovska reka, Radovanska reka je izuzetno čista i predstavlja važan  turistički resurs opštine Boljevca, jer snabdeva okolna mesta čistom, pijaćom vodom, kao  što je to slučaj sa obližnjim etno-selom Ilinom. Radovanska reka je bogata pastrmkom,  zbog čega je pogodna za pecanje, a iz istog razloga su na njenom toku izgrađeni ribnjaci.  Turisti na njenom toku takođe mogu videti i stare vodenice.

Vrelo Timoka (Krivi Vir)

U selu Krivi Vir, na 20 km od sela Boljevca, nalazi se izvorište Crnog Timoka. Ova reka  počinje iz kompleksa izvorišta nazvanog Pećura, smeštenog u podnožju Kučajskih  planina. Osamdeset kilometara nizvodno, kod Zaječara, Crni Timok se uliva u Beli, pa  zajedno čine reku Timok. Mesto Krivi Vir je u istorijskom smislu poznat po čuvenoj  Timočkoj buni koja je počela 3. oktobra 1883. Krivi Vir je takođe poznat po čuvenom  siru i kačkavalju. U turističkom smislu, posete Krivom Viru su najčešće uvrštene u  jednodnevne izlete manjih turističkih agencija, tokom kojih se prirodne atrakcije ovog  mesta kombinuju sa obilaskom manastira Lešje i reke Grze. Stoga u će procesu kreiranja  prekograničnih turističkih paketa između Boljevca i Belogradčika, Krivi Vir lako biti  uklopljen u program, kada se uzmu u obzir sve njegove prednosti: blizina, vreme obilaska  i prirodne lepote.

Zavičajna kuća Ljubinke Savić Grasi

Ljubinka Savić Grasi (1922-1999) bila je poznata srpska vajarka, rođena u selu Ilino, pet  kilometara od Boljevca. Nakon venčanja sa poznatim jugoslovenskim klesarom  Đuzepeom Pinom Grasijem, preuzima njegovo prezime. Njen stvaralački opus  karakteriše veliki broj dela izrađenih u gipsu, bronzi, terakoti kao i mnogobrojne izložbe  u Srbiji i inostranstvu. Takođe, veliki broj njenih radova se čuvaju u našim najvećim  muzejima, kulturnim i prosvetnim ustanovama i privatnim zbirkama.14 Stoga danas,  zavičajna kuća Ljubinke Savić Grasi u Ilinu predstavlja važnu kulturnu znamenitost  otvorenu za turističke posete. U potpunosti je restaurirana 2008. godine i osim radova  poznate vajarke, u kući je takođe moguće videti tradicionalne predmete koji su se koristili  u domaćoj radinosti srpskih domova na kraju 19-og i početkom 20-og veka. U blizini  zavičajne kuće nalazi se ilinsko vrelo, izvor pijaće vode.

Energetsko polje Vrelo

U naselju Rtanj, u podnožju istoimene planine, nalazi se i atrakcija koju su lokalni  meštani nazvali ”Energetsko polje Vrelo”, takođe poznata i pod nazivom ”Svetilište”.  ”Vrelo” se nalazi 850 metara jugoistočno od hotela ”Ramonda”. Mali kompleks atrakcije  sastoji se od kružne staze unutar koje se nalaze stane za koje postoji verovanje da  blagotvorno deluju na ljudski organizam. Atrakcija je označena drvenom tablom i  trodimenzionalnom piramidom koja po svom obliku podseća na planinu Rtanj. Na  piramidi je istaknuto da je ”Vrelo” u nekoliko navrata bilo istraživano od strane tima  međunarodnih naučnika. Na ovom znaku takođe piše da bi u cilju postizanja  blagotvornog dejstva na organizam, posetioci treba da provedu minimum dvadeset  minuta u unutrašnjosti kružne staze. U blizini postoji još jedna slična atrakcija, koju iz  sličnih razloga tokom godine poseti veliki broj turista. Reč je o velikom kamenu nazvanom ”Megalit”, smeštenom u podnožju planine, na samo petstotina od hotela  ”Ramonda”. Za razliku od ”Vrela”, ova lokacija osim pristupne table ne nudi nikakva  uputstva za korišćenje kamenog artefakta, za koji lokalno stanovništvo tvrdi da se nekada  nalazilo na Šiljku, najvećem vrhu planine Rtanj. Prilikom kretanja ka ”Vrelu”, posetioci  će usput od meštana imati mogućnost da kupe lokalne suvenire i domaće proizvode među  kojima su najpoznatiji rtanjski čaj i med.

Bogovinska pećina

Bogovinska pećina smeštena je u podnožju Kučajskih planina i predstavlja jednu od  najdužih pećina u Srbiji. Ukupna dužina sistema unutrašnjih kanala iznosi oko 6000 m,  dok se uređeni deo pećine, pristupačan za turiste, rasprostire dužinom od 540 m12. Pećina se nalazi na samo 12 km od Boljevca, zbog čega zajedno sa planinom Rtnja predstavlja  važnu okolnu atrakciju, jednu od dve nosećih tačaka kada je reč o kreiranju  prekograničnih ili lokalnih turističkih paketa. Infocentar sa vodičkom službom se nalazi  200 m od ulaza u pećinu, ali je dolazak neophodno najaviti Turističkoj organizaciji  opštine Boljevac koja upravlja atrakcijom i po čijem nalogu vodič izlazi na teren kako bi  dočekao turiste. Staza u pećini je dvosmerna, izdignuta od rečnog korita, tako da je  turistima omogućen pristup do glavnih atrakcija, četiri glavne dvorane: Koncertne  dvorane, Rudarske dvorane, Dvorane divova (kiklopa) i Hajdučke dvorane. Za pećinu se vezuje i priča o lokalnom junaku hajduk Veljku, čije ime nosi stalagmit rumene boje.  Ambijent u okolini pećine dodatno krasi veliki broj vodenica, među kojima su najranije  sagrađene u XVIII veku i danas predstavljaju važno svedočanstvo o tradicionalnom i  autentičnom načinu života koji se sa generacije na generaciju prenosi u ovim krajevima.

Planina Rtanj

Rtanj je jedna od najpoznatijih i najprepoznatljivijih planina u Srbiji, prvenstveno zbog  svog specifičnog, piramidalnog oblika. Nalazi se u Istočnoj Srbiji, na 200 km od  Beograda i na samo deset kilometara od sela Boljevac. Pripada Karpatskim planinama, a najviši vrh Šiljak izdiže se na visini od 1.565 metara i predstavlja prirodni fenomen  kraškog reljefa.10. Najlakši uspon je iz naselja Rtanj – istočnom stranom, dok postoje i  teže staze, usponi severnom i južnom stranom. Planinari i zaljubljenici u prirodu pohode  Rtanj u toku čitave godine. Posebno su zanimljivi usponi tokom početnih i završnih  meseci u godini, kada je na putu do ”Šiljka” moguće doživeti sva četiri godišnja doba. 

Zbog svojih prirodnih bogatstava, planina je od 2018. godine postala Specijalni rezervat  prirode, posebno zbog svog jedinstvenog reljefa ali i retkih biljnih i životinjskih vrsta. Od  ukupno 3662 biljne vrste, čak 18% raste na Rtnju, kao i 45% vrsta ptica, veliki broj slepih  miševa, a važno je spomenuti i pašnjake koji predstavljaju važan element u diversifikaciji  i održavanju biodiverziteta. Na samom vrhu planine se nalaze ostaci crkvice-kapele koju  je u sećanje na svog muža Julijusa podigla Greta Minh. Istorijski i društveni razvoj  naselja Rtanj, koji se nalazi u podnožju planine, usko je u vezi sa bračnim parom Minh.  Početkom dvadesetog veka, Julijus je u ovom delu Srbije posedovao paraćinsku fabriku  štofova i rtanjski rudnik kamenog uglja. Osim kapele, u naselju Rtanj je moguće videti i  Rozarijum porodice Minh. Takođe, u naselju Rtanj je moguće posetiti i dve tačke za koje  meštani veruju da su specifične po svojim nesvakidašnjim energetskim dejstvima. Reč je  o energetskom polju ”Vrelo”, poznatom i pod nazivom ”Svetilište” kao i lokaciji  ”Megalit”. Obe lokacije se nalaze u blizini hotela ”Ramonda” jednog od najvećih SPA  centara u Srbiji, koji u poslednjih nekoliko godina posećuje sve veći broj gostiju. Osim  hotela ”Ramonda” u selu je moguće prenoćiti u velikom broju apartmana i seoskih  domaćinstava. Svež vazduh, kvalitetna gastronomska ponuda i lokalni proizvodi poput  rtanjskog meda i čaja (saturea montana)11, dodatno doprinose da Rtanj u misli svojih  turista bude percipiran kao mesto koje pruža mogućnost za veliki broj aktivnosti, a  istovremeno blagotvorno deluje na zadravlje posetilaca.